Moje dete je povučeno. Da li će moći da se uklopi na treninzima?

Ukoliko imate povučeno dete, koje najviše voli da vreme provodi samo sa sobom, to ne znači da bi takav pravac trebalo da usvojite.

Povučena deca su prirodno sramežljiva i nepoverljiva. Najviše vole da se igraju sama, a svaki vid socijalizacije, kod njih predstavlja pravi izazov i izlazak iz zone komfora.

Što je dete mlađe, to je njegova nesigurnost veća, pa ono pronalazi različite izgovore da ne ide na rođendane kod drugara, da se ne ističe u školi i da izbegava društvene i sportske aktivnosti, koje bi ga stavile u prvi plan. Povučena deca se osećaju neprijatno kada su u centru pažnje, a pojedine aktivnosti baš to traže od njih. 

Ova deca, često imaju samo jednog ili dva prijatelja, ali čak i kad su deo grupe drže se sa strane i često se plaše da iskažu svoje mišljenje, zbog straha od osude i odbacivanja. U školi, ova deca često ostaju zanemarena, a čak i kad znaju odlično gradivo, dobijaju manju ocenu od one koje zaslužuju, jer deluju nesigurno i nepoverljivo. To je jedan začarani krug, koji dete sve više tera u izolaciju, a vi kao roditelj morate da upotrebite pametnu strategiju, kako da svoje dete uključite u sportske aktivnosti, tako da se ono vremenom oslobodi i tako da to nema kontraefekat.

Sportske aktivnosti u velikoj meri razvijaju socijalne kontakte i odnose sa drugima, Timski sportovi traže stalnu komunikaciju sa drugim članovima, dok su individualni sportovi usmereni na razvoj individualnih kvaliteta.

Kako bi Vaše dete bilo slobodnije i manje povučeno, sport je jedan od najboljih načina. Ipak, trebalo bi da odigrate pametno, tako da dete ne stvori još veći otpor prema treniranju i sportu. Najbolji način da to izvedete jeste da ga hrabrite da se upiše na određeni sport, koji mu je zanimljiv, ali da sa treninzima počne postepeno.

Povučeno dete koje dođe na prvi trening, će doživeti snažne emocije i mnogo senzacija koje ga mogu uplašiti. Neretko ovakva deca oklevaju da uđu u salu, pa i pobegnu sa prvog treninga, uz plač ili negodovanje.  U najboljem slučaju, povučeno dete će se priključiti treningu, ali će se držati po strani ili će zahtevati prisustvo roditelja.

Ukoliko je vaše dete povučeno, biće vam potrebno mnogo strpljenja. Dobra taktika je da dete u početku dovodite da samo posmatra trening, bez aktivnog učestvovanja. Kada primetite da se dete oslobodilo, tada je vreme da se priključi grupi i započne treniranje. Ukoliko se detetu ne dopada sam sport, možete pokušati sa nekim drugim sportom. Za povučenu decu, najbolje je da treniraju u malim grupama, što će smanjiti neprijatnost na početku. Kada se dete već malo navikne na treninge, možete nastaviti i sa većom grupom dece.

Dobra vest je da se deca nakon određenog vremena oslobode i aktivno učestvuju u treningu. Kako vreme prolazi ona postaju otvorenija, naviknu se na stalni kontakt sa drugom decom, te im sve društvene aktivnosti deluju prirodnije i bliskije, što smanjuje njihovu stidljivost i povučenost.

Sport je odličan način, da se vaše dete oslobodi stidljivosti i nelagode prilikom komunikacije sa drugima. Što se više izlaže novim situacijama, to će i njegova stidljivost biti manja. Povučena deca često nisu borbena, pa je važno razvijati ovu osobinu kod njih. Za razvijanje borbenosti, dobri su borilački sportovi, poput aikida, boxa ili tekvondo-a.

Blagodeti sporta su velike ne samo za povučenu decu, nego i za svu drugu decu. Ona postaju samostalnija, razvijaju fokus i disciplinu i uče se planiranju, zato kada se jednom vaše dete oslobodi povučenosti, to će značajno njegov život unaprediti na svim nivoima.