“Naš sin je počeo da trenira sportsku gimnastiku i zahvaljujući tome, postao je borben i samopouzdan dečak, umesto skrušenog klinca kakav je bio u početku. Sa druge strane, ćerka je želela nešto baš za devojčice – da može da se takmiči i sama, i u grupi, i da je sa divljenjem posmatraju. 

Tako da naš izbor nije bio težak, upisali smo je na treninge ritmičke gimnastike. Naša deca su međusobno bodrila ono drugo, pružajući podršku, jer su samo oni dobro znali koliko su treninzi mukotrpni i koliko puta treba ponavljati jednu istu vežbu dok se pokreti ne dovedu do savršenstva; ali su isto tako znali i koliko je lep osećaj zadovoljstva i sreće kada se postane bolji od sebe, kada se svaka prepreka savlada i vežba izvede besprekorno, bez ijedne, čak i najmanje greške. Da ne pričamo o tome, koliko smo mi kao roditelji ponosni na sve to.“ – Zorica i Sima, Smederevo.


Pošaljite komentar