Da li je moguce spojiti umetnost i sport? Sigurno bi mnogi od Vas rekli da je to tesko spojivo,s obzirom na razlicite prirode ovih zanimanja,ali ipak postoji jedna disciplina koja to demantuje.U pitanju je ritmicka gimnastika, disciplina koja je savrseno pomirila u sebi ozbiljnost i kreativnost, sport i baletsku igru.

Ritmička gimnastika je jedan od četiri gimnastička sporta, koji se nalaze na programu Olimpijskih Igara.

Ona besprekorno povezuje sport i umetnost; klasičan balet sa najvišim nivoom sportskog majstorstva u rukovanju rekvizitima; eleganciju sa najtežim mogućim formama skokova, ravnoteža, pirueta i elemenata ekstremne pokretljivosti; pokrete izuzetne lepote sa ekstremnim fizičkim naporima i izdržljivošću. 

Krajem 19. i početkom 20. veka, "pozajmljujući" korake različitih plesova i igara, a naročito elemente klasičnog baleta, ritmička gimnastika se počinje razlikovati od ostalih vidova gimnastičkog vežbanja, kao gimnastika posebno gracioznih i izražajnih kretnji.

Mnogi smatraju da je to nova disciplina, medjutim istrazivanja su dokazala da je ova vrsta igre sa različitim rekvizitima bila poznata još u starom Egiptu. Mnogo kasnije, dvadesetih godina prošlog veka, ritmička gimnastika poprima odlike sportske discipline kakva je danas, zahvaljujući ubrzanom razvoju i naročitom doprinosu Švajcarske Gimnastičke Federacije.

Kao takmičarska disciplina, ritmička gimnastika se pojavljuje u bivšem Sovjetskom Savezu, gde se nacionalni šampionati održavaju već od 1942. godine.

Svetska Gimnastička Federacija zvanično prima ritmičku gimnastiku u svoju gimnastičku porodicu 1961. godine, a već 1963. godine u Budimpešti se organizuje prvo svetsko prvenstvo u "modernoj gimnastici" (prvi zvaničan naziv ovog sporta).

Zanimljivo je da je takmičenje u grupnim vežbama "malim rekvizitima" prvobitno bilo na programu takmičenja u sportskoj gimnastici na Olimpijskim Igrama u Melburnu 1956. godine, gde su svoje vežbe vijačama izvodili ansambli sastavljeni od šest gimnastičarki. Potom, ovaj vid grupnog vežbanja rekvizitima postaje jedna od dve discipline u ritmičkoj gimnastici.

Domaćin prvog prvenstva Evrope u ritmičkoj gimnastici je 1978. godine bio Madrid (Španija), a od 1984. godine i Olmpijskih Igara u Los Anđelesu, ritmička gimnastika je na programu letnjih Olimpijskih Igara. 

Sve do sredine devedesetih, prošlog veka, gimnastičarke Bugarske i Sovjetskog Saveza dominirale su ovim sportom, ali po raspadu Sovjetskog Saveza, ruskim, beloruskim, ukrajinskim i bugarskim šampionkama se približavaju i najbolje takmičarke Španije, Italije, Grčke, Francuske, Izraela, Kine, Japana, Azerbejdžana, Kazahstana, Brazila…

Sve vežbe se izvode uz obaveznu pratnju, jednog ili više muzičkih instrumenata, a dozvoljeni su i vokali, ali bez reči. Umeće gimnastičarke je najvažnije, ali je i znanje i kreativnost trenera, odnosno koreografa važna. Ono što se od gimnastičarke zahteva je da ubedljivo i karakterno, vremenski i prostorno "ispriča priču", izvodeći različite težine telom (iz 4 osnovne grupe: skokovi, ravnoteže, piruete i elementi pokretljivosti), a da to konstantno bude praćeno elementima rekvizitom koji moraju biti što raznovrsniji po svom obliku, vrsti, amplitudi, pravcu, radnoj ravni, brzini…


Pošaljite komentar