„Helena je bila lepuškasto dete, ali je imala veoma nepravilno držanje. Njena ramena su uvek bila blago povijena unapred, pa nam je fizijatar savetovao da je potrebno pod hitno da počne nešto da trenira ne bi li se sprečilo krivljenje kičmenog stuba i razne druge tegobe koje bi mogle nastati kroz dalji život.

Pošto nije želela da pliva (što nam je isprva savetovano), a volela je da pleše i da skakuće, izbor je pao na ritmičku gimnastiku. Ova sportska disciplina je pomogla našoj ćerki da ispravi držanje, što je već samo po sebi, bio uspeh i za nju i za nas, ali pravo zadovoljstvo je došlo kasnije kada je ona počela da dobija graciozne pokrete, snagu, okretnost, brzinu, hitrinu i veštinu... Osim toga, radovala se svakom novom treningu i druženju sa vršnjacima... Ritmička gimnastika je obeležila njeno detinjstvo i odrastanje, pa je ona sada jedna zadovoljna mlada žena.“ – Branko i Vera, Beograd.

Pošaljite komentar